Да је свака па и безначајна прилика, добра за саморекламирање, вештина је коју је до апсурда развио председник Полицијскиг синдиката Србије Вељко Мијаиловић. Овога пута му је био повод да изађе у јавност, наредба председника Републике г.Александра Вучића, да послове његовог обезбеђења врше искључиво припадници Војске Србије. Тим чином на који наравно председник има право, нико није оштећен, остао без посла, плате и сл. То бар ја знам који се том врстом посла, у полицијској униформи, бавим од свог првог радног дана давне 1984. године.
Али не! Наречени Вељко је ситуацију, која има своју предисторију још из времена када је председник државе био Борис Тадић (и када се В.М. није оглашавао), драматично представио јавности као да колеге из председниковог обезбеђења остају без посла и сличне срцепарајуће измишљотине. Ту је и она да се ради о 80 полицајаца специјално обученим за тај посао, готово па суперменима, што такође нема везе са истином. А истина је да су колеге обучене за послове обезбеђења као и сви ми остали из ове Јединице за обезбеђење посебних објеката и личности, да се те колеге распоређују на друге послове и задатке и да неће имати ни динар мању плату. Што неколико шефова те сада бивше формације, неће имати коме да шефују – најмањи је проблем јер се за руководиоце увек нађе адекватно место.
Али Вељко не би био оно што јесте да би ту стао у својим популистичким критикама МУП-а и актуелне власти. Засметало му је „возикање хеликоптером“ челника министарства до жаришта пожара у околини Мионице, уместо да је похвалио руководство које обилази угрожена подручја и колеге које се боре са ватром. Међутим не – битно је чиме су се они довезли до колега који су даноноћно излагали свој живот опасности од пожара, не осврћући се на истину да су ти хеликоптери ионако морали да се нађу на угроженом подручју како би учествовали у гашењу пожара! Такође, за В.М. није битно да ли су припадници хеликоптерске јединице били плаћени за овај ризичан порековремени рад, и то само зато што међу њима нема чланова ПСС-а. Уосталом, то питање је првенствено синдикалног карактера, а таква питања В.Мијаиловићу нису занимљива, јер немају политички позадину.
Ово није ни први, па ни десети пут да се челник ПСС-а ставља у позицију да јавно и неосновано напада МУП, Владу Р.Србије, садашњег министра г.Стефановића, председника Вучића и то по правилу, без логике, аргумената, здравих критичких основа. Одговор зашто је то тако, нама се чини веома једноставним: поменути В.М. најмање је синдикалац а све више политичар који се, додуше, не изјашњава коју политичку линију следи, али се итекако изјашњава кога не жели на власти упркос изборној вољи грађана. Мислимо да је крајње време да се В.М. изјасни за коју је опозициону опцију, или нека оснује сопствену странку, а нека се окане синдикалне сцене у Министарству унутрашњих послова. Али било коју опцију да изабере, не би смео као до сада, да се служи очигледним лажима и подметањима, било да му је крајњи циљ популаризација његовог синдиката, било да иживљава своје политичке амбиције.
Београд, 02.09.2017.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић