Као да сва актуелна збивања око катастрофалних законских предлога који ус у току а који се тичу полиције нису довољна, на сцени полицијских дешавања појављује се и Интернационална полицијска асоцијација са свом могућом помоћи званичника. Зашто је то тако и зашто баш у ово време, није тешко разумети, а посебно није тешко одговорити зашто баш ова и оваква организација, веома мало позната међу полицајцима, ужива симпатије одређених кругова не само у МУП-у.
Наиме, ИПА је у Београду основана пре годину дана а ради се о струковној организацији полицајаца интернационалног карактера са, наводно, неколико стотина хиљада чланова у десетинама земаља. Оно што је забрињавајуће и о чему је овде реч, јесте интенција појединих кругова у Министарству, да ИПА замени, или неутралише рад синдиката у полицији. Јер, по самој дефиницији сопствених активности, ради се о организацији са хвалевредним циљем да шири пријатељство међу полицајцима у свету али не и да се бори за њихова права, за побољшање животног и радног статуса. То је видљиво из првог погледа на њихов сајт где се после уводне реченице, одмах у наставку истиче реклама за забаву за Дан заљубљених. Није ништа боље ни у побројаним циљевима ИПА-е (има их 13), где такође нема помена о заузимању за своје чланове, осим дружења, развијања спортског духа, објављивања часописа, развијања навике да се чувају природни ресурси, организације узајамних посета и сл. Оно што је интересантно, за поједине акције имају за покровитеље поједина министарства (МУП се не помиње у овом контексту али то не значи да и од њега нема материјалне подршке). Међу реализованим акцијама набрајају се посете деце ватрогасцима, учешће на светском (?) првенству у малом фудбалу, учешће на изложби акварела, бројне посете руководства ИПА из Србије и Београда другим колегама, и др.
Када се свим овим, назови полицијским активностима, дода чињеница да ИПА има највише чланова у оним земљама где је синдикални покрет у полицији неразвијен или га уопште нема, ствари су мало јасније. Још је све јасније када се зна да је ИПА веома јака у Македонији где је њен члан и директор полиције и где су због тога, синдикати у полицији практично скрајнути и без значаја. Тако је и у Румунији, где су чланови ИПА-е такође високи полицијски функционери, у Бугарској и у још неким земљама где је неразвијен синдикализам међу полицајцима јер је обесхрабриван на све начине па и на начин подржавања организација као што је ИПА. Евидентно да је неким структурама и у нашој држави, а посебно у полицији, одговара оваква организација која не поставља „незгодна“ питања и не поставља захтеве око преиспитивања укидања овлашћења за део припадника МУП-а, око смањења плата, накнада путних трошкова, око незаконитих предлога забране штрајка, лоших услова рада и живота, немања станова за полицајце, бедних примања итд. Подршком оваквим, организацијама које се, тобоже, баве полицијским животом и којима су на челу активни полицијских официри, објективно се гуши синдикални покрет у полицији. Скреће се пажња у овом изузетно важном тренутку, када полиција мора да се трансформише, са животних питања припадника полиције на игру и забаву које су непримерене времену када се боримо за голи опстанак и за пристојан живот наших породица. У тој борби СПИПС неће одустати, ма колико подметања нашој синдикалној борби (као што је и ИПА) било на том путу.
Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић