Свима је јасно да је дошло време наплате рачуна који су прављени у последњој деценији због социјалног мира и удварања бирачима. Уколико некоме и даље то није јасно, ту су премијер Владе Р.Србије, нови министар финансија и челници међународних банкарских институција да му то недвосмислено објасне. Најзад, ту је и скорашња депеша помоћника министра унутрашњих послова Жељка Којића, којом се припадници Министарства унутрашњих послова обавештавају да се укида социјална помоћ од 10.000 динара и да ће се уместо ње, за сада, исплаћивати накнада од 5.700 динара плус обрачун минулог рада појединачно за сваког запосленог у МУП-у.
Будући кораци Владе, односно ресорног министра Вујовића су више него упозоравајући и за припаднике МУП-а. Први корак је смањење трошкова, тј. плата и пензија а други „борба против сиве економије, спречавање шверца дувана и подизања акциза“. Ово смањење плата наравно тиче се и нас, припадника МУП-а, и биће конкретизовано, по садашњем дневнику рада министра, пред Народном скупштином до 15. септембра. До тада се очекује и активност државе око изјаве премијера г. Вучића (који је имао храбрости то и да изјави), да ће број чиновника у државној управи морати да се смањи за најмање осам процената. С треће стране, Тони Верхаијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, отворено изјављује да ћемо следеће године банкротирати као држава, уколико не спроведемо бројне најављене мере, односно да ћемо само под тим условима добити неопходне кредите ММФ-а за исплату плата и пензија, односно новац за буџет у целини како би дочекали резултате функционисања резања трошкова и повећања прихода.
Поставља се питање, како да у целој тој драматичној економској ситуацији „преживе“ припадници МУП-а и њихове породице? Да би све било још теже, многи од нас, па и ја долепотписани, узимали смо кредите од банака захваљујући новчаном додатку који се, за сад, смањује а потом, највероватније и укида у догледно време. Када се томе дода и најављено опште смањење плата у државној управи, отвара се простор за бурне и масовне протесте у МУП-у у организацији најбројнијих репрезентативних синдиката. Ово средство полицајци у Србији су већ примењивали, као једни од ретких у свету, у децембру 2012. године, али се поставља питање шта би се тиме добило? Мислимо да би било сврсисходније убрзати реализацију раније даваних предлога Београдског синдиката полиције и полицијских старешина. Да подсетимо: више пута смо се обраћали Министарству и јавности о неопходности да се плате у МУП-у за запослене у Београду повећају за 30% у односу на плате колега у унутрашњости из познатих разлога (колегама из Новог Сада и Ниша +20%) и да се дозволи додатни рад полицијским службеницима. Имамо сигнале да су ти предлози врху полиције прихватљиви и да се то негде „крчка“, али времена за „крчкање“ нема. Догађаји нас престижу тако да је сасвим на месту упозорење г.Вучића да челници и функционери морају да раде 12 сати дневно у ситуацији која прети да угрози ионако лош материјални положај запослених. Да се тако самопрегорно радило у претходном периоду, не би дошли у овакву ситуацију да нам догађаји изнуђују потезе, да нам прети животарење на граници сиромаштва. Времена је све мање и зато треба реализовати што више прихватљивих идеја и то што пре, како би се неутрализовали неизбежни болни резови нашег скромног стандарда.
Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић