Познато је да на синдикалној сцени у полицији егзистира више од 20 синдиката и да су, хтели они то да признају или не, конкуренти једни другима. Па и поред тога неопходно је да синдикати у МУП-у имају ефикасну званичну међусобну комуникацију, поготову када су у питању акције од заједничког интереса. Последњи пример за то је штрајк полиције који су поједини синдикати громогласно најављивали, али до оних синдиката који нису били у тој брзоплетој кампањи, није стигло обавештење да се најбројнији (репрезентативни) синдикат – Независни синдикат полиције оградио од таквих изјава па и од целе те акције. Тако се и догодило да у саопштењу за јавност од 21.07.2014. године Београдски синдкат полиције и полицијских старешина стави у исти (неозбиљни) кош и НСП са осталим синдикатима на челу са Синдикатом српске полиције. Заправо, због недостатка синдикалне комуникације, податак о ограђивању НСП-а од штрајка до БСППС стигао је касно и то неформалним каналима.
С друге стране, тзв.“попречна“ синдикална комуникација би требало да заживи и због могућности да се поједине идеје једног синдиката, а које се учине прихватљивим другим синдикатима, продубе и заједнички спроводе. Објављивање идеја за унапређивање синдикалног деловања на синдикалним сајтовима свакако је значајно, али није ништа више од пуке идеје ако не добије конкретану примену у раду и животу припадника МУП Р.Србије.
Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић