Обзиром да су норме за актуелни пријем ватрогасаца – спасилаца, потекле од синдикалаца Синдиката ватрогасаца Србије, непримерене занимању будућих бораца са ватром, СПИПС се обратио министру унутрашњих послова г. Небојши Стефановићу, са молбом да се ово важно питање детаљно размотри, и по потреби уподоби са захтевима ватрогасне струке.
Поштовани г. министре
Синдикат полиције и полицијских старешина Вам се обраћа због иницијативе Синдиката ватрогасаца Србије, која је уврштена (са мањим изменама) као критеријум за актуелни пријем у радни однос нових припадника Сектора за ванредне ситуације, тј. за будуће ватрогасце-спасиоце. Једном речи – критеријуми који се примењују, су критеријуми за “супермене” и до сада нису никада важили за ову врсту послова.
Поставља се оправдано питање, због чега је овај синдикат у критеријуме уврстио испуњење норми Куперовог теста, одредио ниску старосну границу за кандидате (која раније није ни постојала), одредио услов да кандидат има положену возачку Ц категорију, итд. Ако се сложимо да су садашње одредбе Закона о изменама и допунама закона о полицији нејасне и недовољно прецизне у делу који се односи на пријем ватрогасаца – спасилаца, логично је да подзаконски акт – правилник, дође од стручњака а не од колега којима је свакодневни посао сасвим другачије природе. Уосталом, Куперов тест је полагао и потписник ових редова, али када је приман у редове Специјалне антитерористичке јединице, тако да није јасно због чега се то тражи од људи који ће гасити ватру, спашавати људе од елементарних непогода, из хаварисаних возила и сл. Најзад, логично питање јесте (на које знамо да је одговор негативан), да ли су предлагачи из реченог синдиката и сами полагали овакве тестове? Да ли би и колико њих могло данас да их положи? Да ли су овакви или приближно овим условима важили за време министра Дачића? Наравно да свега тога није било, али је било запошљавања у овај Сектор на разне начине, тако да садашњи кандидати, изгледа, треба да “испаштају грехе “ управо оних који су веома лагодно и безболно постали ватрогасци-спасиоци. А када ипак неко од младих и обуче униформу ватрогасца, биће – иако неискусан – у првим редовима борбе са ватром јер је, забога, он “супермен”, а предлагачи ових драстичних норми биће у позадини.
Неспорно је да су ватрогаству у Србији неопходне корените промене. Још пре пар година је речено да Србији недостаје око 3.000 ватрогасаца. Такође
је речено и да ће (још 2015. године) овај сектор да се одвоји од МУП-а и да ће бити директно под контролом Владе Србије. Наравно да су давно прошла времена добровољних ватрогасаца, слабо обучених и недовољно опремљених, као и време када се преко овог Сектора улазило у МУП, како би се дошло до много плаћенијих јединица у другим деловима министарства, као и време када критеријума за пријем на ове послове готово да није било. Али то није разлог да сада млади, који желе да обављају тај частан и захтеван посао, буду жртве исхитреног аматерског одеђивања услова за пријем. Или, ако и сами услови нису аматерски, они су непримерени овом Сектори иако је њихов највећи део некритички преузет из иностраних служби.
Господине министре,
Ваша интервенција да се горња граница за пријем нових ватрогасаца-спасилаца подигне, са предложених 26 година живота, на 30 година, само је један индикатор да колеге из Синдиката ватрогасаца Србије, макар и у доброј намери, нису погодиле циљ. Јер кандидати за будуће ватрогасце-спасиоце представљају младост жељну да учи елементе ватрогаства, а не физичке обуке или вештине камионџија, који су, узгред речено, много више плаћени него што је скромна плата ватрогасца-спасиоца. Наш је предлог једоставан: да се са пријемом нових кадрова у овом сектору застане и да се квалификовано и високостручно преиспитају садашњи услови за пријем а потом одредити другачије норме, вештине које су суштински потребне за позив о коме је реч.
Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић