О „УГОВОРЦИМА“ – ОТВОРЕНО!

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

О „УГОВОРЦИМА“ – ОТВОРЕНО!

О њима многи запослени у Министарству и не знају да постоје, иако их свакодневно срећу у службеним просторијама МУП-а. СПИПС је једини синдикат који је већ писао о проблемима колега који раде под уговором годинама, али то није помогло да се радноправни статус људи који најчешће брину о хигјени, исхрани и смештају „извуче“ на свело дана. Најновији наш напор да се овај проблем, а ради се о проблему десетина и десетина „уговораца“ извуче „испод тепиха“ испод кога годинама стоји, био је на последњем састанку радне групе МУП-а и овог синдиката 10. 04.2019. године.

У припреми овог састанка СПИПС је писaним путем дао предлог челницима МУП-а да се колеге које раде под уговором пет, па и више година (?), аутоматски преведу у стални радни однос. Први разлог за такав поступак је чисто људски, хуман начин да се прекине вишегодишња траума да ли ће или им неће бити обновљен шестомесечни уговор о раду. Други разлог је сасвим логичан: ако је некоме више пута продужаван уговор о раду, значи да је тај посао неопходан за МУП и да је тај појединац тај посао обављао савесно (иначе му уговор не би био продужен). На поменутом састанку добијен је кратак, бирократско хладан одговор „ да никога не квалификује за стални посао то што је радио  по уговору, већ да мора, ако жели да се стално запосли у МУП-у, да чека конкурс и да конкурише као и сви остали“. И одмах је следило позивање на чл.135 Закона о полицији који регулише пријем у ово министарство. Ни речи о томе да вишегодишњи успешан рад “уговорца“ има своју вредност, да МУП има моралну, ако не и законску обавезу према тим људима.

Овакав (безосећајан) став није новина и због тога је СПИПС још пре неколико година предлагао да исхрана и смештај буде посебна агенција (или неко слично тело) при Влади Р.Србије. Ова наша иницијатива тада није наишла на добар пријем ни међу руководством а ни међу онима којих се тицала. „Уговорци“ су се побојали да ће остати без посла – што нама није падало на памет. И тако је ситуација са уговорима о раду остала непромењена, а појединци и пуну деценију нису регулисали стални радноправни однос са министарством, То не служи на част онима који занемарују овај проблем са којим се суочава доста велики број наших колега, додуше, колега „под уговором“. Што се њихови захтеви не чују, узрок је то вечито неизвесно шестомесечно продужавање уговора о раду. Зар мора тако? СПИПС мисли да тако не само да не мора, него и не сме. Јер, реформа полиције, која је дубински поодавно започела, мора да обухвати и овај кадровски сегмент. И због правде и због људскости.

Београд, 24.04.2019.

Синдикат полиције и полицијских старешина

Председник Блажо Марковић