Протеклих неколико дана, на жалост, догодило се неколико смртних случајева у којима су страдала лица са криминалним досијеима и са крајње озбиљним криминалним намерама, изгубивши живот од стране овлашћених службених лица МУП Р.Србије. То је иницирало питања у нашој јавности о оправданости употребе ватреног оружја у свим тим случајевима и резултат тих преиспитивања је био сасвим позитиван. Такав исход је један велики плус за целу српску полицију, за њену професионалну репутацију у целом региону и Европи. Такав исход стриктне примене чл.124 Закона о полицији који регулише право овлашћених службених лицима да употребе ватрено оружје, могао се и очекивати обзиром да је у професионалним круговима одавно познато са каквом озбиљношћу се у Р.Србији примењује ово овлашћење. Познато је да се на годишњим испитима за полицајце, посебно инсистира код припадника полиције на знању из области прописа који се односе на примену средстава принуде и употребу ватреног оружја као крајњег средства за одбрану живота и тела и припадника МУП-а али и грађана. Јер, као што је познато, није лако носити на души смрт особе, макар она имала и криминалну прошлост. Поред детаљних стручних испитивања посебних комисија које испитују оправданост употребе ватреног оружја од стране колега, ту је и унутрашње преживљавање тих наших колега који су били принуђени да повуку ороз, што оставља дугогодишњи траг на њихову личност, ма колико они били професионалци.
Управо знајући колико је полиција Србије професионална и увежбана, што потврђују и горе изнети случајеви, многе европске и светске државе подржале су недавно Србију у настојању да Косово, самопроглашена „држава“ не уђе у редове Интерпола. Каква би то била њихова полиција са међународним ингеренцијама, у којој су убице из бивше УЧК, мрзитељи Срба, клановски увезани овештали крупни наркодилери и људи сличног криминалног профила.
С друге стране, управо за српске полицајце и за њихов што бољи стандард, с правом се бори актуелни врх МУП Србије желећи да скромне новчанике припадника полиције „освежи“ једнократном помоћи, а потом и значајним двоцифреним повећањем плата.
Карактеристично је обраћање челника (иницирано изнетим догађајима), већ више пута помињаног репрезентативног синдиката. Иако се бави више политиком него синдикализмом, овога пута је невољно процедио да су њихове колеге биле у праву када су употребиле ватрено оружје. Када то каже човек који свакој, па и најпозитивнијој активности министра и Министарства налази мане и негативности – онда је до краја јасно да су колеге које су (опет истичемо) на жалост убиле криминалце, биле у праву. Ипак, оно што је најважније, Србија је осветлала образ у примени закона и у овим мучним случајевима, њена полиција је показала да поштује законе и прописе, као што то и свакодневно чини. Што појединци, чак и из синдиката у полицији често мисле другачије, на њихову је савест и срамоту.
Београд, 01.10.2017.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић