ПРАВДА И СОЛИДАРНОСТ СА ПРЕВАРЕНИМА

Пре два месеца обратили смо се јавности са  исповешћу нашег колеге Веселина Николића, који је, као и десетине наших колега, завршио двогодишње студије на ДИФ-у, (садашњи назив Факултет спорта и физичког васпитања), да  би сазнао да постоје оправдане сумње да је цео програм тих студија неакредитован, или једноставније речено нелегалан, непризнат и дивљи. И заиста, пре неки дан је у дневном листу “Политика” освануло обавештење наведеног факултета да су дипломе студената двогодишњих студија од 2001. до 2005. године неважеће, као што су неважеће и дипломе и индекси полазника наставе Кадровског центра од 2.000. до 2.005. године. Све је то урађено по налогу просветне инспекције која је установила да је издато 600 ових диплома а да је 2.000 полазника уплатило по 2.000 еура на име школарине.

Многи од 600 дипломираних студената је било запослено или се накнадно запослило у државним органима а добар број (по неким проценама и више од стотину) запослени је у МУП Р.Србије. Нас занима судбина ових наших колега који су положили 19 испита током двогодишњег школовања и бранили дипломски  рад пред професорима факултета за који су веровали да има реноме неспорног државног факултета. Са тако новостеченим степеном школске спреме многе колеге су прешле на квалитетнија и квалификованија радна места унутар МУП-а. Пошто је овај курс (како је то сада већ и званично утврђено) трајао од 2001. до 2005. године, многе колеге годинама, а неки и пуну деценију, раде на радним местима за која, формално, немају одговарајућу квалификацију која се тражи систематизацијом МУП-а. Сходно томе, те колеге примале су веће плате и остале принадлежности, него што би добијали на радним местима са средњом школском спремом.

Како изаћи из овог круга одговорности, у којој, објективно нема одговорности за наше колеге које су безочно преварене од једне државне и, доскоро, врло цењене високошколске установе?

Да ли све преварене колеге вратити на нижа радна места од садашњих, уз обавезу враћање дела плата које су заслужили радом али не и формалним квалификацијама? Да ли део одговорности сносе и чиновници МУП-а којима је посао да провере дипломе запослених које последњих година „пљуште“ у МУП-у са свих страна, па и дипломе доскора врло цењеног ДИФ-а? Очигледно да је и ту било пропуста, али је тренутно најбитније да се последице несвакидашње преваре државне институције не преломе преко леђа преварених колега.

Сигурно је да је неопходно колегијално разумевање и толеранција, али и већи опрез кадровика МУП-а. Најгоре би било да се поступа бирократски, без суштинског разумевања изузетно непријатне ситуације у којој су се нашли Николић и колеге, без трунке сопствене одговорности.

Уосталом, као и у осталим случајевима, БСППС се и у овом мучном случају опредељује за правду и солидарност, без обзира да ли се ради о колегама – члановима нашег синдиката или не.

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић