Има ли ичега у земљи Србији, а посебно у полицији што ваља, по суду „врховног“ синдикалног ауторитета Вељка Мијаиловића, каквим он себе, вероватно, сматра? Знамо да мора због свог политичког ангажмана, све што се дешава у МУП-у да боји најцрњим бојама, да су по њему униформе катастрофалне, борбене патике такође, да су набављене “шкоде“ а не „фијати“, како је Вељко – велики аутомобилски, али и тендерски стручњак замислио, па све до тобожњег недостатака тонера за штампаче у ПС. Што се земље Србије тиче и ту би Вељко да уређује и пресуђује али сада у друштву са војним синдикалцима и још понеком синдикалном „боранијом“ из МУП-а.
Ипак, чини се да би ПСС требало да се (најзад) сабере и лиши свог вечитог председника који је одавно познат као политикант који ситуацију међу припадницима Министарства која објективно није сјајна, користи да би агитовао за промену власти у Републици на улицама Београда. Нигде се тај вајни „бунџија“ није чуо за време претходних министара, када су се тонери доносили од куће и куповале службене ципеле сопственим парама и када је по једна патрола ноћу дежурала испред ПС, јер није имала ни више од то једног исправног аутомобила нити бензина за теренску активност. Његово чланство, али и остале припаднике МУП-а убеђивао је својевремено у могућност да дођу до стана у Београду по цени од пар стотина евра по квадрату, али да претходно уплате, поред чланарине, и који евро за ту међународну Вељкову активност. Што није ништа било од тога као и од других, сличних, громогласно најављиваних Вељкових акробација – ником ништа.
Али у то доба је синдикално чланство било, таквим виртуелним активностима уљуљкано и хипнотизирано, и тада је Вељку ишло као по лоју. Када су се околности измениле, поготову оне на политичком плану, постало је коњуктурно пљувати по актуелном министру, по реформама које је започео и које су у пуном јеку. Сада се Вељку исплати да не види оно што и поједини опозициони медији признају – да се чине знатни помаци у ефикасности полиције, њеној опремљеност а да је и питање личног стандарда веома актуелно и да је на дневном реду ове Владе и овог министра.
Било би заиста корисно да објективни аналитичари, пошто разгрну празноговорење Вељка Мијаиловића, пронађу макар зрно разумне критике. Наравно да се то неће десити јер такве критике, која би допринела бољитку запослених и напретку самог МУП.-а, једноставно нема. Постоје само шупље пароле типа „Вратите нам државу“ са којом би требало да збуњује
наивне и, уједно, да одужује дуг својим политичким менторима. Али то њега неће спречити да и даље таламбаса по улицама главног града са својим све малобројнијим савезницима. О свему томе морају што пре да дају свој мериторни суд припадници МУП-а, да кажу своје гласно: „Доста са лажима и обманама!“ Са ових страница то сада чини овај синдикат коме су радна и животна питања запослених на првом месту, а ко хоће да се бави политиком, нека оснује странку. Али и та политичка активност не сме да буде прљава и злонамерна каква је тзв. „политика“ Вељка Мијаиловића.
Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић