Оно на шта смо месецима упозоравали управо се догађа! Полицијски синдикат Србије и Војни синдикат Србије су у фази оснивања новог политичког покрета (читај – странке). Крупан наслов у једним дневним новинама „Војни и полицијски синдикат праве нову политичку опцију„ и изјава у том тексту председника ВСС-а да се оснива такав покрет заједно са ПСС-ом који је репрезентативни синдикат МУП-а, само је формализација вишегодишњег (опозиционог) деловања ова два лажна синдиката.
Наравно, позитивно законодавство никоме не одриче право да оснива покрет – партију. Али је питање основног поштења, да ли су наше колеге – чланови Полицијског синдиката Србије давали своје поверење и своју чланарину (1% од плате) како би била заштићена њихова синдикална права, или су плаћали чланарину за оснивање политичке партије. По свему судећи, многи од чланова ПСС-а сами себи постављају управо то питање месецима уназад и масовно се ишчлањују из Вељкове политичке подмукле клопке за наивне припаднике МУП-а. Због тог осипања чланства (и чланарина) Вељко се више од седам минута жали на свом синдикалном сајту, да му чланство напушта организацију, наравно наводећи да то колеге не раде својевољно (!) већ под притиском старешина. Узгред, све који нису у његовој (краткој) политичкој колони, назива удворицама режима. А његов компањон из ВСС-а је нешто увијенији, па у поменутој изјави новинама, каже да ће „застати са протестима јер видимо да не воде ничему“. Наравно и да ће „застати“ тј. престати, и наравно да демонстрирање пред државним институцијама не води никуда, када заједно са својим политичким менторима су способни да окупе свега неколико стотина истомишљеника.
Шта практично значи овај, додуше, очекивани турбулентни заокрет једног од репрезентативних синдиката у МУП-а? Ако се занемаре могуће правне последице стварања једне политичке опције унутар Министарства унутрашњих послова Р.Србије (што ће бити врло тешко, да не кажемо немогуће), остаје горак укус преваре синдикалног чланства ПСС-а. Изговори Вељка и његове дружине да је политичка опција само пречица како би они одређивали ко ће бити министар одбране, полиције и просвете звуче потпуно фантастично и нереално. Осим што су доказ личних амбиција Вељка и компањона, то је уједно и бацање прашине у очи припадницима МУП-а, али и подизање сопственог значаја у блиској политичкој будућности. По тој фантастичној пројекцији, Вељко вероватно себе види у министарској фотељи полиције, његов колега из Војске Србије себе на месту начелника Генералштаба или министра војног а неког свог доглавника на челу Министарства просвете (мада није најјасније зашто им је интересантна баш ова последња функција).
Синдикат полиције и полицијских старешина је на то исто такође изричито упозоравао путем својих бројних саопштења за јавност. Овај подли чин, који из темеља урушава основе синдикализна и то не само у полицији, није толико битан што ће један доста бројни синдикат (мада све мање бројан) нестати. Претварање синдикалне у политичку организацију оставиће код наших колега трајну сумњу у све синдикате у МУП-у, у искреност њихове борбе за циљеве као што су што бољи радни и животни услови свих запослених. Многи ће „дебело“ размислити да ли да своје поверење (па и свој новац), пруже синдикатима, од којих је један тако брутално изневерио основе синдикалног покрета.
Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић