Решење министра унутрашњих послова да могу да се пензионишу по Закону о полицији чл. 173а, сви припадници САЈ-а, Жандармерије као и некадашњих јединица ЈСО, ПТЈ, ПЈМ и ПТП који су на тим пословима провели ефективно најмање 15 година а имају најмање 45 година живота, многе у МУП-у је разочарало. Јер, о оваквом административном пензионисању се дуго нагађало али је једино СПИПС указивао на објективне могућности пензионисања колега и то управо из јединица које је и министар именовао.
Нереална очекивања полицијских службеника опште надлежности су подгревали поједини синдикалци зарад чистог популизна и сопствене самопромоције. Ко је иоле хтео да објективно сагледа стање у посебним и специјалним јединицама, могао је да предвиди овакво решење послодавца.
Добра је погодност што је ово пензионисање на добровољној основи иако је и пензионисање са 55 година живота за припадника МУП-а је такође на сопствени писани захтев, јер теоретски, он може да остане до 65 година у саставу Министарства (мада је питање на ком новом – нижем радном месту и са коликом платом). Да подсетимо да приближавање европским нормама значи да ћемо, у ближој будућности, радити до 67 година – у САД-у полицајци раде и до 70. године живота.
Поводом поменутих изневерених очекивања поставља се више отворених питања: због чега се шефови синдиката око пензионисања нису јавно изјашњавали (ако се изузму кулоарска обећавања), зашто нису користили своје (честе) контакте са Кабинетом министра како би се заложили да и учесници рата и сукоба на КиМ уђу у „пакет“ за пензионисање, због чега се чланови обраћају потписнику ових редова за објашњења око овог важног питања.
Заправо, овај случај са пензионисањима јасно указује на стање синдикализма у МУП-а. Ако синдикат као што је наш, који није од ступања на дужност министра Стефановића, успео да усклади термине за виђење са првим човеком министарства, дакле ако је овај синдикат успео да најави овакав развој ситуације око пензионисања (путем више саоштења за јавност) онда је синдикална активност у МУП-у веома поражавајућа. Долази се до апсурда да је најактивнији синдикалац министар Стефановић који се изборио, без да су синдикати нешто посебно инсистирали, и за веће плате и за нова службена возила и за изградњу станова, униформе, наоружање и др. Остаје још да се „синдикалац“ Стефановић избори за топли оброк и регрес за запослене, па су сви – непостављени- захтеви синдикалних организација у МУП-у испуњени. А ради се о значајним средствима за сваког запосленог, а не као што
запослени код приватника на име регреса и топлог оброка добијају 1 динар (и словима: један динар и то на званичном решењу фирме).
И на крају: погодности око пензионисања припадника побројаних јединица, морају да буду у сагласности са радним ангажовањем оних који остају у тим формацијама. Било би логично да те колеге буду у много већој мери и много чешће него до сада ангажовани на обезбеђивању већих јавних скупова спортских, политичких, масовних демонстрација и др. Заправо, ангажовање полицијских службеника опште надлежности у обављању ових послова би требало смањити на најмању меру. Јер, они који уживају поменуте погодности добровољног пензионисања, требало би и да „повуку“ више приликом реализације ионако тешких и захтевних полицијских послова.
Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић