Нисам могао ни препоставити, колико ће текст који сам објавио под називом „Брука која траје“, не толико у медијума, колико по друштвеним мрежама и МУП-у одјекнути. Већ, у тексту, поменути функционери синдиката који су запослили своје супруге, децу, даље и ближе рођаке, покушавају да прљањем моје професионалне личности умање вредност онога што сам урадио. Судећи по томе што ми сада све то чине, за очекивати је све и свашта.
Али познајући ме шта ћу још урадити као синдикални вођа, сигурно је да ћу истрајати у синдикалној борби за све запослене у МУП-у, на жалост оних сидикалних вођа који су у нападу на мене тако упорни, а никада нису ни покушали да се баве синдикалним послом, него су само синдикат користили за своје личне сврхе.
Нећу попустити ни зато што ми се прети, на ту врсту пресије поодавно сам постао глув. Као полицајац сам био у многим опасностима, а онај који није био тај не може да тврди да је храбар. Неће ме зауставити ни опасност коју доноси изношење лоших ствари која се дешавају, како по синдикатима, тако и у МУП-у. Следећи пут ћу се огласити са именом и презименом оних који то заслужују. Радим на томе да сви имају своје лично мишљење о сваком проблему и да за то немају никаквих последица. Знам да ће се ствари тешко променити, зато што неспоразуми и различита мишљења нису у стању да уклоне менталне баријере, међусобне мржње и неповерења. Та мржња и сујета су тешко наслеђе још теже прошлости, која је тако постала темељ нашег индетитета.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић