Да су у (појединим) синдикатима који делују у МУП-у одавно „побркани лончићи“ јасно је свима. Најчешћа „бољка“ чак и оних најбројнијих је замена синдикалних тема – политичким, углавном због брзог и јефтиног стицања поена код запослених, али и код појединих политичких странака. Тако је и сада са разбукталом афером у појединим таблоидима око државне секретарке у МУП-у Биљане Поповић Ивковић у коју су се укључили и поједини синдикати са бројним чланством. Наравно да је стварна мета напада министар Стефановић и СНС, а на нападе синдикати имају легитимно право, док је циљ критика побољшање радних и материјалних услова припадника Министарства.
Али није тако, и у томе је „квака“! За те синдикате, или тачније за један синдикат чију изјаву цитира таблоид, државна секретарка је политички комесар и заштитник министра. Ови синдикалци узимају себи за право да прозивају државно тужилаштво да реагује око оптужби које немају никакве везе са животом унутар МУП-а, затим закључују да је министар приватизовао МУП и да се врши злоупотреба функција у личне и приватне сврхе (што се, такође, не повезује са запосленима и њиховим статусом и потребама). Сигурно да нису синдикалне теме ни отварање дијалога око Косова и Метохије или коментарисање актуелних политичких збивања, као што није синдикат место за добијање политичког „ореола страдалника“, како би се такво „мучеништво“ наплатило код неке будуће власти. Што је још апсурдније, овакве (некритичне) критике долазе од синдикалаца који су потписници Посебног колективног уговора којим се, практично, поништава право на штрајк у полицији (потписали су да у време штрајка мора 60% полиције да буде на радном месту, а време и место штрајка је посебна -тужна- прича, итд).
Закључак је једноставан: ко жели да се бави политиком, нека оснује политичку партију и нека се остави синдиката, јер овако странчарење ама баш ништа не доприноси статусу и стандарду запослених који својим (не малим) чланаринама издржавају те вајне синдикалне руководиоце, али и њихове несиндикалне активности.
Овом синдикату баш гореописани синдикалисти пребацују блискост са Кабинетом, што је једноставно смешно, јер једино Синдикат полиције и полицијских старешина од готово свих синдиката у МУП-у, нема потписан интерни споразум са министром. А сврха тих споразума, како је схватају синдикалци, је добијање личних погодности, уместо да то буду олакшице за синдикално деловање. Што се тиче сарадње СПИПС-а и врха МУП-а, он је логичан јер је министар, у име Владе Р.Србије, наш послодавац. И то је једини наш интерес, а политички интереси које поједини синдикати у МУП-у гаје уместо синдикалних, нека њима и њиховом схватању синдикализма служе на част. Ми у ту замку популизма и квазисиндикализма нисмо и нећемо упадати.
Београд, 08.08.2017.
Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић