СИНДИКАЛНИ МУК ПРЕД ОТПУШТАЊА

Најављена отпуштања у јавној управи, изгледа да много не узбуђују синдикалне вође, не само у полицији него широм Србије. То није ни чудо јер се синдикални покрет протеклих година толико избрукао пре свега због нечињења управо оних задатака због којих и постоји. На детаљне припремне радње послодаваца да закони и прописи, а сада и масовна отпуштања, буду што што више у њиховом интересу – синдикалне вође су пасивно посматрале. Једноставно, није било енергије која би покренула масовне протесте због све тежих услова рада, због хиљада затворених предузећа и изгубљених радних места. Чак и када се радило о симболичним манифестацијама, као што је прослава Празника рада, на улицама главног града није било више од хиљаду синдикалаца. А то би требало да буде манифестација снаге, али је заправо знак слабости синдикалног покрета у држави. И када се појави неки синдикални посленик са неким одлучнијим ставом, као што је то г.Орбовић из СССС, „жута“ штампа али и она, наводно озбиљнија, по дикатату моћника се обори на такве појединце. Измишљају се афере, преувеличавају грешке, описује наводно ненаменско трошење синдикалних пара, све у циљу да тај редак глас ућути и да синдикати немо посматрају диктат оних који држе новац и власт.

Ни синдикати у полицији нису никакав изузетак, с тим што челници највећих синдиката у МУП-у себи дозвољавају да олако и неприпремљено посежу за претњом штрајком, а онда брже-боље га телефонски отказују па потписују некакве притоколе који заправо немају никакву практичну вредност.

Чини се да у таквом зачараном кругу нема излаза јер не постоји контратежа тајкунима и послодавцима који су ову државу довели до ивице пропасти. Настојања председника Владе Александра Вучића да се Србија извуче из економског глиба у који је одавно запала, једна је од ретких светлих тачака и, истовремено, могућа нада да ће се овакво драматично стање радне снаге како-тако повољно решити. Жалосно је што (још увек) запослени у државној управи, али и на другим местима, гледају са надом у првог човека у Србији, уместо да њихове организације, пре свега синдикалне, дигну свој глас против угњетавања, отпуштања и израбљивања који се свакодневно догађају. Што се тиче синдикалне сцене у полицији, очигледно да је садашње стање неодрживо, да су синдикати у МУП-у уситњени до бесмисла (има их 26), што обесмишљава и сваку акцију. То свакако иде на руку послодавцу што је свима јасно и управо зато се мора са оваквим синдикализмом прекинути што пре, јер је доведен до бесмисла.

Синдикат полиције и полицијских старешина
Председник Блажо Марковић