Синдикат није штит за политикантство

Маске лажних синдикалаца у полицији су, најзад, пале! Протест једног репрезентативног полицијског синдиката удруженог са војним синдикатом, због извођења рутинске полицијске акције „Вихор“ у Београду и Пријепољу, оголио је жељу тих вајних синдикалаца да по сваку цену и користећи сваки повод укаљају сваку полицијску активност. Наводи да се грађани „намерно застрашују бесмисленим блокадама градова“ не само да немају везе са истином, већ су најобичније подметање јер овакве акције су у европским градовима рутинске и веома честе. У Србији се изводе релативно ретко, још од доба СРЈ и СЦГ и циљ им је (што узбуђени синдикалци добро знају) да се блокира излазак терориста или крупних криминалаца из града после учињених кривичних дела. И уместо да се похвале колеге које су доследно спроводиле планове блокада, увежбавајући међусобну координацију и сарадњу, на њих се баца „дрвље и камење“. Поред овог очигледног политичарења где је циљ, наравно врх МУП-а и партија која их је ту поставила на основу гласова грађана, поново се поставља и питање – откуд по ко зна који пут заједнички наступ у јавности полицијског са војним синдикатом? Ако се изузме претпостављена заједничка одбојност према владајућој странци, нејасни су мотиви полицијског синдиката сарадње са припадницима Војске на овакав начин и на оваквим основама. Јер, подупирати ставове синдикалаца Војске Србије, чији су чланови плаћали станове у насељу „Степа Степановић“ по цени од 600 еура по квадрату, а припадници полиције од 1.300-1.400 еура па на више те исте квадрате – заста је више него чудно. И док полицајци јуре по распродајама да купе основне животне потрепштине, дотле ће припадници Војске са доста већим платама, у новом насељу у земунској Улици цара Душана, опет добијати станове за трећину њихове вредности. И то уз чињеницу да Војска ратује, као и полиција када је рат а наше колеге то чине сваког дана у обрачуну са криминалцима свих врста.

Иако су горњи примери довољни да се види да је реч о политици а не о синдикалним питањима, удруженом двојцу се придружио и челник једног минорног полицијског синдиката, коме је (узгред да напоменемо) недавно и престао рани однос у МУП-у. Тема је друга а циљ је исти. Овај вајни синдикалац поставља „дубокоумно“ питање у једном (наравно) опозиционом гласилу, зашто је МУП изабрао аутомобиле „шкода“ а не „фијат“, итд. Наравно, све је гарнирано причама, без трунке доказа, о корупцији, о неспособности руководства министарства и јасно је да се све своди на стварања координисаног социјалног (а у суштини политичког) бунта припадника полиције. Заиста је симптоматично да су се овде поменути синдикати, истовремено огласили различитим поводима али са очигледно истим циљем. А то је изазивање узнемирења и незадовољства међу припадницима полиције али и међу грађанима, посебно сада када се увелико захуктава предизборна активност око изузетно важних избора у Београду. Таквим политикантским „игрицама“ више је него сигурно да не одговара ни велика дипломатска победа Србије у Кини – спречавање самопроглашене „државе“ Косово да постане члан Интерпола. Јер, сваки успех легално изабране власти, пораз је ових политичара – синдикалаца, па чак и она победа којом се потврђује државност Србије над својом територијом.

За ове колеге имамо само један савет (молбу): оснујте партију, изађите на изборе и не подмећите синдиклизам као штит иза кога ћете се заклањати и којим ћете манипулисати. Највећи број и синдикалних посленика али и припадника МУП-а то вам неће дозволити.

Синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић