СЛУЧАЈ ГЕНЕРАЛА ДИКИЋА ЗАХТЕВА БРЗО РАЗРЕШЕЊЕ

dikicО генералу полиције Братиславу Дикићу већ месецима се пише па и говори као о проблематичном полицијском старешини који је на таласу сумњичења и гласина смењен са места команданта Жандармерије и постављен на место помоћника директора полиције. У међувремену, унутрашња контрола МУП-а и сам врх МУП-а, званично се не оглашавају о унапред „виђеној“ кривици колеге Дикића. Једноставно, ни речи о његовој наводној вези, преко рођеног брата, са нишком „жандарском мафијом“. Ни речи о непримереним оптужбама против генерала које колају у жутој штампи али и оној која се представља за озбиљније новинарско штиво или телевизијски медиј.
Многе наше колеге се са правом питају о чему се овде ради? Да ли се први човек најспремније и најбројније полицијске формације може и сме вући по медијском блату само због претпостављених а недоказаних кривичних дела? И ако је то могуће радити са генералом полиције, шта тек остаје за обичне полицајце, жандарме, сајовце? Очигледно да би за колеге без генералских и официрских чинова било довољно да се појави анонимна и злурада пријава, без икаквих доказа, па да колеге изгубе посао и да се нађу на улици.
Због тога Београдски синдикат полиције и полицијских старешина инсистира да се надлежни огласе, да се унутрашња контрола МУП-а не покрива овешталом фразом „Истрага је у току“, јер су сви истражитељи имали довољно времена да утврде да ли је нешто бело или црно. Колеге које на томе раде (ако уопште раде), а посебно њихове старешине морају да размисле како се генерал Дикић осећа у ситуацији „ни на небу ни на земљи“. Како целу ту аферу, која никако да се разреши, преживљава његова породица. Могуће је да се неко моћан у овој окрутној игри – преиграо, па сада се жели да се ћутањем званичника МУП-а, овај случај гурне под тепих и заборави. Тим пре што је сада у предизборној кампањи најважније прикупити што више гласова на предстојећим изборима за сопствену странку. Једино што ти центри моћи (уколико заиста желе да г. Дикића и његов случај препусте правди), морају имати у виду да грађани бирају оне који су чистих руку, оне који не замагљују афере које су сами и покренули, већ за оне који се бескомпромисно боре да кривци, ако их има, изађу што пре пред лице правде.
Исти став, да правда мора бити истинска и брза, заузима и Београдски синдикат полиције и полицијских старешина и у случају генерала Дикића. Јасно је да овај случај мора брзо да добије свој епилог што је и став огромне већине припадника МУП-а, и због „мира у кући“ тј. у Министарству, и због саме мете (не)утемељених оптужби и његове породице.

 

Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић