Како се заштитити од малверзација и безакоња када га чине и образовне институције које су на државном буџету а којима никад није довољно пара? Чини се да је то веома тешко, као што је тешко и нашем колеги Веселину Николићу, члану Председништва НСП-а, јер га је Факултет за спорт и физичко васпитање у Београду (ДИФ) обмануо да је на тој, иначевисокошколској установи, стекао диплому у рангу више школе а заправо се радило о папрено скупом двогодишњем курсу.
Сада се у медијима распетљава овај криминал, који ће сигурно добити и своје законско финале. На жалост, реч је о више од 500 преварених који су положили 19 испита и бранили дипломски рад пред професорима ДИФ-а и све то платили из свог џепа са по 2.000 еура. Проблем се такође увећава и умножава и за Николића као и за још неколико десетина припадника полиције, јер су многи од њих наставили школовање на факултетима, и са новостеченим степеном школске спреме прешли да раде на квалитетнијим и квалификованијим радним местима. Пошто је овај курс (како је то сада утврђено) трајао од 2001. до 2005. године, многе колеге већ годинама, а неки и пуну деценију, раде на радним местима за која, формално, немају одговорајућу квалификацију која се тражи систематизацијом МУП-а. Сходно томе, Николић и други у Министарству примали су веће плате и остале принадлежности, него што би добијали на радним местима са средњом школском спремом.
И шта сада урадити осим што ће, највероватније бити поднете кривичне пријаве против оних који су преварили полазнике овог курса? Да ли све ове преварене колеге вратити на нижа радна места од садашњих, уз обавезу враћање дела плата које су заслужили радом али не и формалним квалификацијама? Да ли део одговорности сносе и чиновници МУП-а којима је посао да провере дипломе запослених које последњих година „пљуште“ у МУП-у са свих страна, па и дипломе доскора врло цењеног ДИФ-а? Очигледно да је и ту било пропуста, али је тренутно најбитније да се последице несвакидашње преваре не преломе преко леђа преварених колега. Неопходно је колегијално разумевање и толеранција, али и већи опрез кадровика МУП-а. Најгоре би било да се поступа бирократски, без суштинског разумевања изузетно непријатне ситуације у којој су се нашли Николић и колеге, без трунке сопствене одговорности.
Уосталом, као и у осталим случајевима, БСППС се и у овом мучном случају опредељује за правду и солидарност, без обзира да ли се ради о колегама – члановима нашег синдиката или не.
Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић