Уцене петицијом не пролазе

Подстицати неосноване наде, као што то чини руководство Полицијског синдиката Србије спровођењем петиције која ових дана кружи МУП-ом, изузетно је контрапродуктивно и опасно, и по неометани процес рада у Министарству и по синдикализам у полицији у целини. Хиљаде потписа које су запослени дали испод текста петиције, јесу легалан начин да се ствари мењају али не на драстичан начин како то ПСС наводно жели. Јер, основно је питање шта заправо стоји иза покретање ове петиције којом су пробуђене нереалне наде да се положај запослених у МУП-у може, одмах и сада мењати на боље, иако је цела привреда и економија у најтежем положају од времена рата и санкција.

С друге стране, расположење врха МУП-а према поменутој петицији најбоље је изразио државни секретар г.Миличковић који је на редовном месечном састанку са представницима појединих синдиката рекао да петиција доста подсећа на својеврсну уцену. Њоме се не жели побољшање Посебног колективног уговора, који је недавно потписан од стране министра и једног репрезентативног синдиката, већ се инсистира да се ПКУ поништи а да се безрезервно прихвате услови ПСС-а. Наравно да је свима јасно да је то неизводљиво али је и јасно да ПСС користи ову петицију за сопствену безобзирну синдикалну промоцију. Такав поступак није редак у политичком деловању а очигледно да је пракса саморекламирања заживела и код овог синдиката (мада ни политички мотиви нису искључени). Оно што није добро је чињеница да ће многи, да не кажемо сви који су дали свој потпис, пошто се разочарају исходом петиције, престати да верују и оним синдикалним активистима, и оним синдикатима који се истински залажу за боље радне и животне услове запослених.

Докле иде осионост челника Полицијског синдиката Србије показује и текст на њиховом сајту где се чак одриче право репрезенативности синдикату који је потписник ПКУ само зато што руководиоци ПСС-а процењују да се прозвани синдикат не залаже за права запослених. Дакле, да би неко имао легитимитет потребно је „зелено светло“ ПСС-а. Наравно, нема одговора ко је ове синдикалце овластио да пресуђују ко јесте а ко није аутентични синдикални представник полицајаца. Такав арогантан став и не чуди, јер су се ти исти синдикалци одважили да покрену лавину нереалних очекивања код запослених, уместо да покушају да буду контруктивни и да седну за сто са послодавцем. Вероватно ће до таквог „седења“ и доћи али не због конструктивности и жеље да се побољша садашњи ПКУ, већ да се замажу очи чланству. Све у стилу: „Ето ми смо отишли у Кабинет са вашим потписима, али руководство нема слуха за ваше проблеме“. А заправо, ситуација је увелико различита – нико не одбија сарадњу али одбија (и то са правом) уцене и прозирне покушаје манипулације.

Синдикат полиције и полицијских стрешина
председник Блажо Марковић