Пример Београдског синдиката полиције и полицијских старешина који не добијају просторије за синдикални рад у објектима МУП-а због конструктивне критике коју исказују у сваком саопштењу, јасно указује на тенденције послодаваца већ одомаћене широм Србије да се запослени и њихови представници „сабију у мишју рупу“, односно тамо где газдама одговара (срећом, решење за БСППС је нађено у доброј вољи и просторијама Савеза самосталних синдиката Србије). То је само један од случајева који је на линији много драстичнијег примера исте врсте притиска, овог пута на све запослене у Републици, путем чланова Закона о раду који је у припреми.
Заправо, већ се месецима у канцеларијама бројних министарстава „кува“ нови Закон о раду. Ретке консултације власти са представницима синдиката, показале су да су били у праву они који упозоравају да је будући правни акт погубан за запослене у свим сегментима производње, услуга па и државне управе. Београдски синдикат полиције и полицијских старешина упознао се са предложеним решењима из преднацрта овог закона, по којима ће многа садашња права запослених, па и припадника МУП-а бити не само угрожена, него и суштински укинута. Договор између Владе, Удружења послодаваца Србије и ММФ-а је практично већ постигнут а симулирање преговора са „другом страном“ (заправо са онима којих се закон директно и тиче), служи само за медијско покриће и „шминкање“ будућег закона.
Први на удару су посебни колективни уговори који ће имати минимални учинак на положај запослених и такође, минимално ће обавезивати послодавца, и то само у случају да постоји репрезентативни синдикат у том предузећу, односно установи. Па и тада, запослени неће моћи да захтевају много тога што је сада могуће а што се тиче права запослених и обавеза послодаваца. Затим, отпремнине запослених неће бити у садашњем обиму и износу, нити ће послодавац морати изричито да их исплаћује јер ће се предвидети бројни изузеци тзв „олакшице“, а заправо рупе у закону, које ће, наравно, послодавци неограничено и користити. Можда је најважније поглавље новог закона о запошљавању да готово сви раници ће бити запослени на ОДРЕЂЕНО време, тако да послодавци, када то буду хтели, једноставно неће продужавати уговоре о раду па неће бити ни основа за тужбе запослених због отпуштања, нема ни отпремнина итд. Категорија минималних зарада ће бити регулисана тако да ће послодавац практично моћи да, уз помоћ овог закона, одређује најнижу плату и, наравно, драстично ће спустити цену рада на тржишту које врви од незапослених. Новим законом послодавцу ће у целини бити одрешене руке да даје отказе радницима, уз минимална законска ограничења, незамислива из угла садашњег радног законодавства.
Заправо су већ почеле, испод жита, неке најаве будућег радног законодавца. Подела запослених у МУП-у на државне и полицијске службенике и претња која се надвила, посебно, над државним службеницима да ће им бити смањена плата 10-15% као и у осталом институцијама државне управе је недопустива, и БСППС ће бити на челу борбе, заједно са гранским синдикатима у Србији, да они са најмањим платама не буду још више осиромашени.
Нови Закон о раду директно ће оштетити и овлашћене припаднике МУП-а драстичним смањењем бенефицираног радног стажа. Прво, смањиће се број бенефицираних радних места унутар МУП-а, а затим, саме бенефиције ће бити степеноване и различито обрачунаване. Законодавац није испустио (бар како садашњи преднацрт закона предвиђа) ни да се на перфидан начин обрачуна са синдикатима, тако што је предвидео да радне организације немају обавезу да члановима одбијају синдикалну чланарину преко платних листа. Тиме се директно утиче на гашење рада синдикалних организација јер је тешко замислити да стотине, па и хиљаде радника долазе сваког месеца у централу свог синдиката и лично плаћају чланарину. Ако такав предлог остане и у будућем закону, радници ће по свом радном положају (и по условима рада) бити враћени у XIX век, у доба суровог капиталистичког израбљивања, без законских могућности да се изборе за своја права. Уосталом, већ сада газде захтевају од својих радника да су увек у домету интернета, како би могли да и ван радног времена одрађују посао кога се послодавац сети, што је недавно изричито забрањено законом у Француској. Уместо закључка: Закон о раду у облику који се најављује, неће проћи, а у фронту отпора овако нечовечном и обесправљујућем (не)правном акту биће и Београдски синдикат полиције и полицијских старешина.
Београдски синдикат полиције и полицијских старешина
председник Блажо Марковић